Go­lij­ski sa­bor kul­tu­re i ogra­nak Srp­skog kul­tur­no-pro­svjet­nog dru­štva „Pro­svje­ta” iz Gac­ka or­ga­ni­zo­va­li su aka­de­mi­ju na te­mu „Te­šan Po­dru­go­vić - ep­ska po­e­zi­ja i isto­ri­ja”. O srp­skom na­rod­nom pje­va­ču knji­žev­ni­ci i na­uč­ni­ci go­vo­ri­li su u ma­na­sti­ru Sv. Sa­ve u Go­li­ji kod Nik­ši­ća, oda­kle je i nje­go­vo po­ri­je­klo. Ti­me je ujed­no obi­lje­že­no i dva vi­je­ka od Po­dru­go­vi­će­ve smr­ti od ko­jeg je Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić za­pi­sao ve­li­ki broj na­rod­nih pje­sa­ma. U srp­skoj ep­skoj po­e­zi­ji, is­ta­kao je aka­de­mik Lju­bo­mir Zu­ko­vić, ne mo­že se na­ći pje­vač-ka­zi­vač ko­ji na ta­kav na­čin kao Po­dru­go­vić ozbilj­ne te­me pje­va uvi­jek sa pri­sut­nom do­zom hu­mo­ra.
- Sa­mo istin­ski umjet­nik, ko­ji ras­po­la­že sa iz­ra­zi­tim osje­ća­njem za ni­jan­se, mo­gao je „do­zvo­li­ti” se­bi da upra­vo hu­mo­rom ob­li­ku­je svo­je ep­ske ju­na­ke da­ju­ći im ta­ko jed­nu po­seb­nu di­ja­hro­nij­sku vri­jed­nost, ko­ja sa­ma so­bom svje­do­či i o vri­jed­no­sti ep­skog pje­va­nja uop­šte. Pri­sut­na do­za hu­mo­ra u po­je­di­nim pje­sma­ma pre­la­zi čak i u sa­ti­ru, ka­zao je iz­me­đu osta­log aka­de­mik Zu­ko­vić či­ja je te­ma iz­la­ga­nja bi­la „Hu­mor u pje­sma­ma Te­ša­na Po­dru­go­vi­ća”.
Vuk Ka­ra­džić od svih ta­da­šnjih na­rod­nih pje­va­ča po­naj­vi­še je ci­je­nio Te­ša­na jer je, ka­ko je za­pi­sao, nje­go­ve pje­sme ra­zu­mi­je­vao i osje­ćao. Osim pje­sa­ma, Ka­ra­džić je od Po­dru­go­vi­ća za­bi­lje­žio dvi­je pri­po­vi­jet­ke - ša­lji­vu pri­ču „Me­đed, svi­nja i li­si­ca” kao i „Me­đe­do­vić” ko­ja se sma­tra naj­ne­o­bič­ni­jom i naj­bo­ljom srp­skom baj­kom. Me­ta­fo­ri­kom zla­ta, ka­za­la je na aka­de­mi­ji pro­fe­sor An­đe­li­na Nik­če­vić, Po­dru­go­vić, kao ni­ko pri­je a ni po­sli­je nje­ga, sli­ka do­sto­jan­stvo, čast, go­spod­stvo, he­roj­stvo i sve dru­ge mo­ral­ne vri­jed­no­sti srp­skog na­ro­da.
– Od 22 pje­sme ko­je je Vuk Ka­ra­džić za­pi­sao od Te­ša­na Po­dru­go­vi­ća, u 20 je na dje­lu „po­zla­ći­va­nje” ep­skih ju­na­ka i isto­rij­skih pe­ri­o­da ko­je nam da­je jed­nu dru­gu pred­sta­vu od sve­ga ono­ga če­mu nas uči pu­ka po­zi­ti­vi­stič­ka isto­ri­ja. Naj­i­stak­nu­ti­ji „po­zla­će­ni” ju­nak je, sva­ka­ko Mi­loš Vo­ji­no­vić, na­ve­la je ona.
Po­dru­go­vić je ina­če ro­dom iz se­la Ka­zan­ci, ko­je da­nas svo­jom te­ri­to­ri­jom pri­pa­da i Cr­noj Go­ri i Is­toč­noj Her­ce­go­vi­ni. Sto­ga je, sma­tra pro­fe­sor Bo­žo Te­pav­če­vić, i nje­gov pje­snič­ki ha­bi­tus po­zi­ci­o­ni­ran na ši­ri i uži za­vi­čaj. U tom pre­pli­ta­nju haj­duč­kog i ep­skog na­či­na ži­vo­ta, is­ta­kao je on, mo­že se ot­kri­ti jed­na ci­je­la za­bo­ra­vlje­na isto­ri­ja bor­be za slo­bo­du i do­sto­jan­stvo čo­vje­ka. Prof. dr Va­len­ti­na Pi­tu­lić iz­la­ga­la je na te­mu „Vla­dan Ne­dić o Te­ša­nu Po­dru­go­vi­ću”, dok je dr Bran­ko Zlat­ko­vić go­vo­rio o „Ka­zi­va­nji­ma o Te­ša­nu Po­dru­go­vi­ću”.
Iz Go­lij­skog sa­bo­ra kul­tu­re su is­ta­kli da je na aka­de­mi­ji, ko­ja je ina­če dio nji­ho­vih re­dov­nih go­di­šnjih ak­tiv­no­sti, Po­dru­go­vi­će­ve sti­ho­ve ka­zi­vao na­rod­ni gu­slar Alek­san­dar Te­pav­če­vić, a u ime do­ma­ći­na i or­ga­ni­za­to­ra obra­ti­li su se igu­man Da­ni­lo, Ra­do­mir Vuč­ko­vić i Dra­go Pe­ro­vić.
B.B.